U mnogim kompanijama HR postoji kao potvrda da je organizacija „sređena“ - postoji struktura, postoji sistem, postoji procedura. Međutim, kada se posmatra svakodnevni rad, često postaje jasno da HR nema stvarni uticaj na način na koji se donose odluke, na odnose u timu i na to kako se upravlja ljudima. Tada HR postaje forma bez funkcije.

Sa druge strane, kada se HR razume kao poluga koja utiče na celokupno poslovanje, kreator organizacione kulture i donosilac odluka, a ne kao administrativno odeljenje, njegova uloga postaje ključna. Organizacije ne rastu samo zahvaljujući planovima, već zahvaljujući načinu na koji ljudi rade, komuniciraju, rešavaju konflikte, preuzimaju odgovornost i čuvaju jedni druge u zahtevnim periodima. Tu se vidi da li HR postoji kao dekor ili kao oslonac.

HR nije tu da kaže „ne“, niti da glumi zaštitnika kompanije ili zaposlenih. Naime, HR ima jak doprinos kada pomaže ljudima da razumeju polja njihovog delovanja, da jasno znaju ko donosi odluku i na koji način, kako se razlike prevazilaze i kako se čuva poverenje. Ne postoji organizacija koja je stabilna bez jasnog dogovora o načinu rada. Kada toga nema, posao se svodi na individualne interpretacije, a nesporazumi prerastaju u tihe ili otvorene konflikte.

U praksi, razlika između neefektivnog HR-a i onog koji doprinosi je vrlo jednostavna: prvi uvodi pravila da bi se pravila imala, dok HR koji poznaje ljude koje vodi preuzima ulogu onog koji miri razlike u cilju uspostavljanja prave kulture među zaposlenima.

Na ovom matineu govorićemo o tome kada HR zaista pravi razliku i kada vam zaista ne vrši funkciju koju bi trebalo. Govorićemo o tome šta znači postaviti jasne uloge, kako izgleda zdrava komunikacija, kako se vodi razgovor u kome se rešava neslaganje bez gubitka odnosa i kako se gradi okruženje u kojem ljudi mogu da rade punim kapacitetom bez sagorevanja.

O ovome nećemo govoriti iz teorije. Vodio sam timove koji su rasli brzo, ali i timove koji su se gasili polako, gotovo neprimetno, samo zato što je poverenje nestalo između redova svakodnevnog rada. Video sam kako organizacija usporava ili stagnira, ne zato što ljudi nisu kompetentni, već zato što se ne zna kako se odlučuje, kako se razgovara i šta se zapravo čuva. Naposletku, video sam i kako se organizacija vraća u život onda kada se te stvari razjasne.

Zato pozivam da dođete da bismo „pričali o HR-u“ i jasno sagledali kako organizacije funkcionišu kada je pritisak visok i šta je potrebno da bi ostala stabilna.

Prijave se nalaze na linku. Vidimo se!